Zakopavanje belih gaća u naučne svrhe

Povezane objave

• 5 moćnih savjeta za motivaciju 27/06
• Hrana koju zubari izbjegavaju, a trebalo bi i vi! 22/02
• Ovako se od sada slavi 18. rođendan u Italiji 14/09

Poljoprivrednici i oni koji poseduju obradivo zemljište u Švajcarskoj zakopaće 2.000 pari belog donjeg veša zarad istraživanja. Naime, Državni institut za istraživanja Agroskop poslaće dobrovoljcima po dva para pamučnih gaća, kako bi ih zakopali u bašti ili na poljoprivrednom dobru.

Posle izvesnog vremena, gaće će iskopati i analizirati u kakvom su stanju, što će biti pokazatelj u kolikoj meri su sitni organizmi razgradili tekstil. Ovo istraživanje se radi u cilju istraživanja kvaliteta tla. Pre gaća, u zemlju su ekolozi sa švajcarskog insituta zakopavali kesice čaja.

U okviri projekta Evidence Underpants, jedan par gaća biće otkopan i fotografisan posle 30 dana, a drugi će u zemlji ostati dva meseca. Nakon toga će se digitalnom metodom analizirati razgradnja prirodnih vlakana. Kako kažu, što bude više rupa na gaćama, to znači da je zemljište zdravije. Istom studijom treba da se utvrdi na koji način tlu prete erozija, prekomerna upotreba đubriva i izgradnja.

pročitajte još i : 8 bizarnih činjenica o smijehu

Bizarni eksperimenti

Drogirani slonovi

Grupa istraživača iz Oklahoma Sitija je 1962. godine odlučila je da sazna šta se dešava kada se slonu da droga LSD. Voren Tomas, direktor gradskog zoološkog vrta, ispalio je špric, koji je sadržao 297 miligrama LSD-a u butinu slona Tusko. Ova doza droge je oko 3.000 puta veća od one koju ljudi troše. Tačnije, to je najveća doza LSD-a ikada data živom biću.

Ovaj bizaran eksperiment se završio smrću slona, ali nikada nije utvđeno da li je životinja preminula od droge. Naime, slon je reagovao na ubod šprica kao da ga je pčela ubola, a od čega se prepao, pa su naučnici, u pokušaju da životinju ožive, koristili antipsihotike. Kako bi se ustanovilo od čega je slon umro, da li od droge ili antipsihotika, dvadeset godina kasnije Ronald Siegel iz UCLA je ponovio ekperiment.

Međutim, ovog puta droga je sipana u vodu koju su slonovi pili. Nakon što je droga došla u telo slonova, oni nisu bili uznemireni, a i preživeli su. Istraživanja su pokazala da su se slonovi kretali tromo, ljuljali su se napred-nazad i ispuštali čudne zvuke poput cvrčanja i cviljenja. Posle nekoliko sati životinje su se vratile u “normalu”. Uprkos ovim novim zaključcima i dalje traje rasprava u vezi sa smrti slona Tuska.

Poslušnosti

Eksperiment poslušnosti Stenlija Milgrama, sproveden na Univerzitetu Jejl početkom 1960-ih, otkrio je da je nije tačno verovanje da će ljudi odbiti, ako im se traži da ubiju neku osobu. Naučnik je objasnio da ako se zahtev iznese na pravi način, gotovo svi mi prilično poslušno postajemo ubice. Milgram je ispitanicima rekao da učestvuju u eksperimentu kako bi se utvrdio efekat kazne na učenje.

Eksperiment sa zatvorom

Odlučan da nađe odgovor zašto su zatvori nasilna mesta, Filip Zimbardo je stvorio lažni zatvor u podrumu psihološkog odeljenja klinike u Stanfordu. Regrutovao je muškarce sa fakulteta, od kojih nijedan nije imao krivični dosije niti je loše prošao na psihološkim testovima. Svi su bili ocenjeni kao “normalni”. Odabrane je podelio u dve grupe. Jedni su bili zatvorenici, a drugi stražari. Njegov plan je bio da dve sedmice traje eksperiment, a da za to vreme posmatra kako ovi modeli građana međusobno komuniciraju u svojim novim ulogama.

Ono što se dalje dogodilo postalo je legenda, a po tom eksperimentu su kasnije snimljena i dva filma. Socijalni uslovi u lažnom zatvoru su se pogoršali. Došlo je do pobune, kršenja discipline, ukidanje privilegija u kupatilu, verbalnog zlostavljanja, uskraćivanja sna i hrane…

Prvi “zatvorenik” je otišao nakon samo trideset šest sati, vrišteći da se oseća kao da “gori unutra”. U prvih nedelju dana, još četiri zatvorenika je napustilo eksperiment, od kojih je jedan izašao u osipu. Zaključak eksperimenta koji je trajao svega šest dana, je da su se srećna deca sa fakulteta, kakva su bili na početku, transformisala u natmurene zatvorenike i sadističke čuvare.

možda vas zanima i koje su to Naučne činjenice za koje je dokazano da su neistinite!

Majmun i dete

Psiholog Vintrop Kelog zapitao se šta će se dogoditi, ako se životinja odgaja kao dete, jer su poznate sudije, koje opisuju kako su se ponašala deca koju su odgajale životinje. Da bi odgovorio na to pitanje, Kelog je 1931. godine u svoj dom doveo sedmomesečnu žensku šimpanze po imenu Gua. On i njegova supruga su je odgajali kao da je čovek, ponašajući se prema njoj potpuno isto kao i prema svom desetomesečnom sinu Donaldu.

Donald i Gua igrali su zajedno, jeli su zajedno… kako su rasli majmunče je pokazivalo bolje verbalne sposobnosti, ali govor nije uspelo da savlada. I tako je Gua uticala na dete. Devet meseci nakon eksperimenta, Donaldove jezičke veštine nisu bile mnogo bolje od Guainih. Kada je jednog dana pokazao da je gladan imitirajući Guainu hranu, Kelogovi su zaključili da je eksperiment otišao dovoljno daleko. Donaldu su bili potrebni prijatelji za igru iz njegove vrste, te su šimpanzu 1932. godine vratili u centar primata.