Urbani pčelari mogu sprečiti apokalipsu

Povezane objave

• 14 motivacionih izreka da cilj pretvorite u realnost 09/02
• Nova nanotehnologija brže otkriva rak 14/12
• Pojedite ovo uveče i sagorjećete kalorije u snu 11/12

Svet će nestati onog trenutka kada poslednja pčela ugine! Ova teorija nije ni malo bezazlena niti neutemeljena, ako se zna da je ovaj insekt na početku lanca ishrane. Praktično to znači da ako oni nestanu, kompletan lanac će propasti, deo po deo.

Voćke, grmlje, cvetove… čak 80 odsto useva pčele oprašuju. Te sa svakim smanjenjem njihovog rada smanjuje se i broj plodova. Da biljke ne mogu bez pčela vidi se i na primeru jagoda i bobica, koje usled izumiranja ovog insekta proizvode samo 53 odsto plodova. Kada se izmerilo samooprašivanje i rad pčela, istraživači su zaključivi da vetar u tom procesu učestvuje svega 14 odsto, za razliku od pčela čiji udeo ide i preko 20 odsto. 

Naime, smanjenjem broja pčelinjih zajednica dovelo je do ozbiljne krize u Americi između 2009. i 2013. godine. U tih četiri godine, poljoprivrednici nisu ubirali ni trećinu useva. Tada je tek njihova državna administracija rešila da pomogne u rešavanju problema. Ali je ekonomska šteta od smrti pčela – oprašivača procjenjena na oko tri milijarde dolara.

U Rusiji su proizvođači i poljoprivrednici skrenuli pažnju javnosti na loš prinos bundeva. U toj državi je načinjena malo manja ekonomska šteta, međutim nadležni apeluju da ako se nastavi taj tred biljna hrana će nestati u skorijoj budućnosti.

Još nije utvrđeno koje sve odgovoran za nestanak pčela. Međutim, da je situacija alarmantna govori činjenica da je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) stavila pčele na Evropsku crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti istrebljenje (European Red List).

Fenomen masovnog i misterioznog nestajanje pčela, koje se pojavilo u SAD-u 2006. godine, naučnici povezuju sa intenzivnom proizvodnjom biljnih monokultura, klimatskim promenama i upotrebom određenih pesticida. A to je dovelo do toga da je Evropska komisija 1. decembra 2013. godine uvela delimičnu dvogodišnju zabranu primene određeni sredstava. Trajnu zabranu upotrebe tri pesticida Evropski parlament izglasao je 27. decembra 2018. godine.

Upotreba insekticida ubija pčele, a herbicidi, koji uništavaju korove, uništavaju staništa za pčele.

Pomoć pčelama

Sve i da niste pčelar, možete pomoći ovim insektima, kako bi one pomogle nama. Jer ne zaboravite, da nije njih ne bi uživali u sočnom, recimo, voću i povrću. Pčelama možemo pomoći ukoliko posadimo u vrtove, bašte, balkone medonosne biljke i stabla. Prva na listi je kraljica medonosnih biljaka budleja ili „letnji jorgovan“. To je ukrasni, listopadni žbun i divan je ukras i značajan pčelama.

Spisak biljaka:

Bagrem;  Lavanda; Jorgovan; Lonicera nitida; Cvetna lovor visnja; Plava magla Caryopteris; Viburnum rhytiphyllum;
Katalpa drvo; Albicija; Pitomi kesten; Lipa…

pročitajte još i : Danas je Svjetski dan pčela

Urbano pčelarstvo

U cilju sprečavanja nestanku pčela pojavilo si i sve popularnije urbano pčelarstvo, koje propagira postavljanje košnica na krovove zgrada. Istraživanja koja su sprovedena u Njujorku pokazala su da se ovim insektima sviđa grad. I Beograd prati taj trend, pa u njemu postoji nekoliko košnica na zgradama na Vračaru.

Urbano pčelarstvo podrazumeva držanje i održavanje košnica sa pčelama na ravnim krovovima zgrada, gradskim parkovima i dvorištima u gradu.

Pariz ima dugu istoriju urbanog pčelarstva koja seže u 1856. kada su prve košnice postavljene u Luksemburšku baštu. Iako je broj košnica vremenom opadao, urbano pčelarstvo u Parizu doživelo svoj procvat.

Notr Dam katedrala, Muzej Orse, Kovnica novca, Velika palata, Pariska opera i brojne druge poznate zgrade Pariza… imaju „svoje“ pčele koje su i do tri puta produktivnije od onih u ruralnim sredinama.

U Ljubljani urbani pčelari odavno podršku raznih institucija u realizaciji obrazovnih programa, a projektom BeePathNet doprineli su da taj grad ponese titulu Evropske zelene prestonice 2016. godine.

Oslo je, još jedan grad, koji je uspeo da pažljivim planiranjem održivog razvoja, a koji je obuhvatao i brigu o pčelama, postane Evropska zelena prestonica 2019.godine.

Još devedesetih godina prošlog veka počeo je pravi „buzz on urban beekeeping“ i to u Londonu. Danas pčele žive na krovu Bekingemske palate, Prirodnjačkog muzeja, Galerije moderne umetnosti…