Negativne vesti dovode do paničnih napada

Povezane objave

• Tajna ranoranilaca: Kako ustajanje ranije mijenja život nabolje? 19/02
• Mitovi o hrani zbog kojih se gojimo 06/03
• Hladna voda topi kilograme 26/10

Simptomi kolektivne traume su posledica čitanja loših vesti. Kako navodi stručnjak za traumu i profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Harvard, dr Ričard Molika na osećaj teskobe, umora i utrnulost se žali sve veći broj ljudi, a sve zbog kilometarskih loših informacija.

Dugotrajna izloženost, tvrdi ovaj lekar, dovodi do oštećenja nerava, anksioznosti, ali i nesanice i pojave noćnih mora. Prema najnovijim istraživanjima, karantin, korona virus, socijalna izolacija, koji čine oko 80 odsto loših vesti, doprineli su globalnom porastu anksioznih.

Prema sudiji Asocijacije mentalnog zdravlja, broj ljudi koji pate od anksioznosti i depresije povećan je za 370 odsto. To je i razlog zbog kojeg stručnjaci savetuju da treba izbegavati informativne emisije i novine sa lošim sadržajem.

Naravno, treba biti informisan i upoznat sa dešavanjima iz sveta u kojem živimo, ali treba izbaciti iz “konzumacije” naviku da se iste prate ili čitaju višesatno. Ograničavanjem vremena na internetu obezbediće se predah za nervni sistem.

Takođem, jutarnje informativne emisije mogu doprineti lošem psihičkom stanju, a pod uticajem istih ljudi bivaju manje produktivni na poslu. Radi ispitivanja, naučnici su 110 osoba, kojima dan počinje sa jutarnjim vestima, podelili u dve grupe. Jedna grupa je slušala po 10 minuta deprimirajuće vesti, dok je druga tri minuta provela slušajući pozitivne informacije.

Nakon šest sati, svi učesnici su odgovarali na pitanja, kako bi se utvrdilo koliko je ko uznemiren. Ispitanici iz prve grupe imali su 27 odsto više šansi da tokom dana budu deprimirani, dok im je produktivnost bila manja.

Napadi panike

Postoje studije koje pokazuju i da teskoba/anksioznost raste proporcionalno nastojanju da se od nje oslobodimo. Istovremeno, raste i broj onih koji su prijavili da su doživeli napade panike. Naime ovaj napad je iznenadni osećaj vrlo jakog straha i uplašenosti, a nastupaju u situacijama kojih se osoba od ranije boji, ali se mogu javiti i  bez ikakvog trenutnog razloga.

Napadi panike kod većine osoba se javljaju samo jedanput u životu, ali mogu preći u panične poremećaje. U psihijatrijskoj praksi, razlikuju se tri vrste anksioznosti: fobija, opšta teskoba i panični poremećaj.

pročitajte još i kojih 8 svakodnevnih navika koje mogu da izazovu panični napad

Panični poremećaji su napadi koji se ponavljaju najmanje jedanput mesečno. Oni se najčešće javljaju kod muškaraca između 20. i 40., a kod žena između 30. i 50. godine života.

Uobičajeni simptomi su: ubrzan puls, lupanje ili preskakanje srca, jaka uznemirenost, znojenje ili drhtavica, poremećena ravnoteža, iznenadna vrućina, ponekad osećaj gušenja, bolovi u grudima, podrhtavanje mišića,
mučnina ili slabost, vrtoglavica, poremećen ili zamućen vid, obamrlost ili trnci …

Iz svega navedenog, lekari savetuju da se posle buđenja odaberu pozitivne stvari, poput muzike. Takođe, boravak u prirodi pozitivno deluje te  snižava hormone stresa i smanjuje osećaja teskobe, umora i depresije. Takođe, treba se koncentrisati se na lične talente, kao i na pozitivne i kvalitetne ljude u svom okruženju.

Još jedan od načina da čovek pomogne sebi jeste i vežbanje. Upućeni savetuju da bi trebalo intenzivno vežbati minimum 45 minuta u toku dana, ako je to previše, treba 108 minuta hodati ili bar 80 minuta provesti radeću umrene fizičke aktivnosti.

Ukratko: ako se ne žurite – šetati punih 108 minuta, ali ako žurite – jako vežbati 45 minuta.