Bagrem: kraljevsko drvo

Povezane objave

• Kako je nastala poznata “cezar” salata? 09/03
• Hladna voda topi kilograme 26/10
• Može li stomak zaista da pukne usljed prejedanja? 11/12

Gotovo da nema šumarka kojeg ne krasi bagrem. Iako vrlo spominjana biljka čak i opevana retki su upoznati s njenim lekovitim svojstvima. Bagrem je listopadno drvo koje je u Evropu, u 17. veku, doneo baštovan s francuskog dvora Žan Robin. I baš po njemu je ovo drvo dobilo ime, a na ovim prostorima poznato je i kao akacija, hacija, beli bagrem, kapinka, kraljevo drvo…

Bagrem je poreklom iz Kanade,uglavnom je samonikla biljka, a u poslednje vreme ljudi je sve više sade. Na sreću pčela i ljudi. Ovo listopadno drvo odličan je pokrivač terena kojima preti erozija, jer se lako učvršćuju tlo. Zbog raskošnih i mirisnih cvetova sve se više može naći u drvoredima i parkovima. Uz to, drvo brzo napreduje, pa već u prvoj godini može da naraste i više od metar.

Cveta u maju i neretko početkom juna. Cvet se sakuplja neposredno pre otvaranja, a list dok je mlad i zelen. Cvetovi rastu u grozdovima i daju mnogo nektara. Uz to i sami cvetovi su ukusni i mogu se jesti sveži, a majstori kulinarstva ih dodaju u smesu za palačinke i tako pohuju.

pročitajte još i: Zraci Sunca u cvetu drveta ljubavi

Uz cvet i list bagrem daje i plod koji je pljosnata, do 11 cm, duga mahuna sa 410 semenki. U svežim mahunama i semenkama nalazi se mnogo belančevina, ugljenih hidrata i masnoće. Kada se osuše, mahune bagrema se konzerviraju i koriste kao povrće. Kuvane semenke se koriste kao zamena za pasulj, a prženo kao zamena za kafu.

Kako bi se pravilno osušili cvetove treba brati čim procvetaju i zajedno sa stabljikom sušiti na toplom i tamnom mestu ili u rerni na 40 stepeni C. Tek nakon sušenja cvetove treba skinuti sa stabljike i čuvati ih u kartonskoj kutiji, odnosno papirnoj kesi daleko od vlage i svetla. U narodnoj medicini cvet bagrema se koristi u lečenju prehlada, virusnih infekcija, grčeva u želucu, a pomaže i u ublažavanju glavobolja i pojačava lučenje žuči.  Takođe, snižavaju holesterol, a deluju i kao diuretik i laksativ.

Bagremov med i eterično ulje

Najpoznatiji proizvod bagrema je njegov med. Blagog ukusa, svetložute boje i lepog mirisa je i svrstava se u najcenjenije vrste meda, koji se sporo kristalizuje.  Tome doprinosi fruktoza, koje ima više nego glukoze. Savet je da se konzumira sa čajem od kamilice. A idealan je u kombinaciji sa matičnjakom, jer umiruje i odličan je saveznik sna.

Od cvetova bagrema pravi se eterično ulje koje je sirovina u izradi parfema i kozmetike. Ono hrani i neguje kožu, pomažući joj da zadrži vlagu sprečavajući stvaranje bora. U kućnim uslovima spravlja se maska od bagremovog meda: kašiku meda pomešati sa kašikom jogurta. Naneti na očišćeno lice i držati pola sata, nakon toga lice isprati čajem od kamilice.

Oprez!
Kora bagrema je otrovna! Zabeleženi su slučajevi teških trovanja konja koji su uz lišće jeli i grančice bagrema. Kako za životinje opasna je i za ljude, zato koru ne treba koristiti u lekovite svrhe.