Dud: najslađe zaboravljeno voće

Povezane objave

• Pravila oblačenja zaposlenih u Dizniju 22/03
• Jedina država koja ima ministarstvo sreće! 29/12
• Homo erektusi su pravili brodove i komunicirali govorom? 21/02

Kako bi poboljšao proizvodnju svile u Engleskoj, kralj Džejm I je 1608. godine stanovništvo pozvao da posade što više stabala duda. Podanici poslušaše, ali su posadiše crni umesto belog duda. Naime, dudov svilac ne voli listove crnog duda. Dud ili murva nepravedno zaboravljeno, a ukusno i zdravo voće. Kod nas su najdominantniji crni, crveni i beli dud, a u svetu postoji još oko stotinjak vrsta.

Raste na celoj planeti i voli svetle i prozračne šume. Lekoviti delovi biljke su list i plod. Listom od duda u narodu se leči šećerna bolest i bolesti mokraćnih organa. Dudinje, plod, sadrže oko 10 odsto invertnog šećera, oko 2 odsto slobodnih organskih kiselina, vitamin C, pektinske i druge korisne materije. Plod može da se konzumira svež, prerađen ili osušen. ž

Osušene dudinje se koriste kao zamena za šećer, a od svežih se prave sokovi, kompoti, slatka, sirupi… Sveži nedozreli plodovi se u narodnoj medicini koriste protiv proliva, a zreli služe kao laksativi. Sok dudinja dobar je i za ublažavanje kašlja, kod prekomernog znojenja, za ispiranje grla i usta, jer deluju i antiseptično.

možda vas zanima i Kako nastaje svila?

U korejskoj tradicionalnoj medicini lisni pupoljci duda, sakupljenih tokom zime i suša, koriste se za pravljenje čaja protiv gojaznosti i za lečenje bolesti kardiovaskularnog sistema. Prašak od kore duda, u obliku melema, koristi se za brže zarastanje rana, a u Japanu se cvet duda koristi za pravljenje krema za uklanjanje pega i drugih promena tog tipa na koži. Od fermentiranih zrelih  plodova pravi se rakija, a kora duda ranije se koristila protiv crevnih parazita, posebno pantljičare.

Zanimljivost

Stablo crnog duda “šam dud” (Morus nigra) staro 750 godina “čuva” Pećku patrijaršiju. Posadio ga je sin Stefana Prvovenčanog, arhiepiskop Sava Drugi. Ovo stablo je zaštićeno i predstavlja i istorijski spomenik i kulturno dobro. Stablo je Sava Drugi posadio između između 1263. i 1272. godine i to po povratku iz Jerusalima. Na putu ovao, prošao je kroz pokrajinu Šam, danas je to u Siriji, odakle je i doneo sadnicu  biljke.

Istoričari kažu da je ispod tog duda je Arsenije Čarnojević  održao sastanak sa najviđenijim ljudima sa Kosova i Metohije 1690. godine.I nakon tog sabora odlučeno je da srpski narod krene u veliku seobu ka Vojvodini.

Stablo se raspuklo na dva dela tokom oluje 1957. godine. Grane su najpre polegle, ali se ubrzo oporavilo i to tako da je izraslo u dve krošnje.