Internet najveće dostignuće ljudskog uma?

Povezane objave

• Nova društvena mreža iza koje stoji Facebook – namijenjena mladima 23/08
• Google omogućio pretragu unutar aplikacija 03/09
• Zašto Facebook blokira profile korisnicima? 17/10

U nizu civilizacijski tekovina svakako je i internet, pa je danas je nemoguće zamisliti život bez njega. A sve je počelo sredinom 19. veka i postavljanjem podvodnog telegrafskog kabla po dnu Atlanskog okeana. Upravo taj kabel je spajao Njufaundlend (Severna Amerika) i najzapadniju tačku irske, Ostrvo Valentija.

Prvo “porukanje” desilo se 16. avgusta 1858. godine. Tog avgusta tadašnji predsednik SAD Džejms Bjukenen i britanska kraljica Viktorija razmenili su telegrafom čestitke, zadovoljni postavljanjem telegrafskog kabla.

Proizvodnja kabla, postavka i nabavka mehanizacije potrebne za taj posao potrajao je nekoliko godina. Sama komunikacija odvijala Morzeovom azbukom, pa je slanje poruka bilo vrlo sporo. Investitori nisu bili zadovoljni procesom i slabo su ulagali u inovaciju. Prolazile su godine i mnoge kompanije su pokušavale da ubrzaju prenos signala i poboljšaju kvalitet kabla.

Među glavnim ljudima koji su bili uključeni u modernizaciju je bio i Mihajlo Pupin. Transatlanska veza konačno biva postavljena 1866. godine, a “brza” komunikacija, najsličnija današnjoj uspostavljena je tek početkom 20. veka.

pročitajte još i koje su loše strane interneta

Razvoj interneta

U strahu od nuklearnog napada i naprednog sovjetskog svemirskog programa, pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, vlasti u USA odvajaju značajna sredstva na razvoj visoke tehnologije. Na ideju da umreži sve tadašnje kompijutere, šesdesetih godina, dolaze naučnici sa univerziteta MIT stvarajući ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network). Iako vrlo siromašan, u početku je obuhvatao samo četiri kompjutera, sa tim zapravo počinje razvoj mreže kakvu danas poznajemo.

Vint Krf i Robert Kan, sedamdesetih godina, uspevaju da spoje više mreža nazivajući tu tehnologiju TCP (Transmission Control Protocol), a koja je poznata i kao IP (Internet Protocol). Ova tehnologija je omogućavala spajanje i prepletanje mnogih mreža, a što je za posledicu imalo održivost sistema, jer ako jedna mreža padne druge mogu da nastave sa radom.

Deceniju kasnije naučnici sa Univerziteta Delaver objavljuje projekat Dial-Up sistema koji prerasta u PhoneNet sistem. A taj sistem se povezivao sa ARPANET-om i Telenetom donoseći lak pristup internetu preko “fiksih telefona”. Svet počinje da razmenjuje emailove i povećava se broj korisnika interneta. Istovremeno uvodi se i domen sistem. Te su tako 1985. godine prva dva bila: symbolics.com i nordu.net.

Šest godina kasnije, softverski inženjer Tim Berners Li, kontraktor za CERN, napisao je HTML programski jezik, a iz koga je kasnije stvoren domen w.w.w. (World Wide Web).

Ekspanizija IT industrije

Među prvim pretraživačima bio je Mosaic, koji je kasnije prerasta u Natscape. A, zahvaljujući uspostavljenom sistemu dolazi do naglog razvoja IT industrije i u softverskom i u hardverskom smislu. U samo par godina nastaju kompanije kao što su e-Bay, Amazon, Yahoo, Google, EA Sports, Blizzard Entertainment, PayPal… U tom periodu i Microsoft stvara program Total Commander i kasnije revolucionarni Windows 95.

Internet je tako osvojio svet! 1995. godine internet je koristilo oko 16 miliona korisnika, a do 2000. svake godine taj broj se duplirao. Ekspanzija u IT sektoru dovodi i do zamene DialUp širokopojasnim internet ili broadband intenet, a sledi i razvoj Wi-Fi bežične tehnologije.

Platforma koja je promenila svet je Fejzbuk, a nastala je 2004. godine. Upravo on bio je inspiracija za sve buduće poslovno, trgovinske ili zabavne internet platfome. Kasnije je FB kupio Instagram i WhatsApp, i još par sličnih, a sa ciljem stvaranja jedne od najvećih marketing i biznis platformi na svetu.

pročitajte još i kako je jedna studentska greška promijenila je Internet zauvijek

Današnji internet

U čitavom svetu danas ima oko 400 podvodnih optičkih kablova ukupne dužine od oko 1,2 miliona kilometara. Postavljanje i održavanje obavlja samo nekolicina tehnoloških kompanija kao što su Google, AT&T, Amazon, Microsoft… Ovaj izuzetno skup posao radi veliki broj ljudi, a uključeni su i specijalni brodovi i podmornice, kojima se postavljaju kablovi po samom dnu okeana.

Ovaj posao prati i izgradnja Data centara (baze podataka) po celom svetu, a primer za to je poznati Cloudu. Danas najveći uticaj na internet ima Amerika u kojoj se i nalazi glavno regulatorno telo svetskog interneta ICANN zaduženo je za održavanje nesmetanog signala interneta, ali i glavnih baza podataka.

Globalna borba

Savremeno doba donelo je i ekonomski rat između Amerike i Kine, a koje se, između ostalog, bore i za prevlast na polju interneta, tačnije za preuzimanje kontrole i monitoringa njegovih korisnika. Kina radi na postavljanju internet kablova na string of pearls (put svile po vodi). On obuhvata sve glavne kopnene tačke, iznad mora, od Kine preko Indonezije i celog indijskog okeana.

Time bi kineski internet ušao u zemlje istočne Afrike, Male Azije, Bliskog istoka i na kraju kroz Suetski kanal do Mediterana i Evrope. Do sada je zapad blokirao nekoliko pokušaja postavljanja kabla kompanije Huawei.