Rodolf Arčibald Rajs je bio švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i veliki srpski prijatelj. Radio je i kao profesor na Univerzitetu u Lozani. Rođen je u Badenu, 8. jula 1875. godine, a preminuo je u Beogradu, 8. avgusta 1929. godine. Radio je kao kriminolog za vrijeme Prvog svjetskog rata, istraživajući zločine nad srpskim stanovništvom.

Pogledajte neke od njegovih najzanimljivijih izreka.

Citati i izreke – Arčibald Rajs

Nije zadatak univerziteta da profesori deklamuju lekcije koje će studenti naučiti napamet.

Istinsku demokratiju će sigurno mnogo bolje obezbjeđivati savjet od 25 najmudrijih ljudi nacije, nego Skupština koju je napunilo 300 nekih ludaka, skorojevića, mutivoda, sebičnjaka i podmićivača, za koje je početak i kraj demokratije u njihovoj ličnosti.

Najbolji način da brzo postaneš bogat jeste da postaneš ministar!

Koliko ste samo ličnih i, još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podnijeli zbog tog olakog dangubljenja!

Nemojte dozvoliti da vaša lijepa duša propadne u đubretu. Ja vjerujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo!

Ne klanjajte se više novcu do zemlje. Novac ne donosi ni sreću ni ugled.

Istinska inteligencija je prirodan dar, a obični seljak može da bude sto puta inteligentniji od univerzitetskog profesora s pola tuceta diploma.

Naravno, u svakoj zemlji ima i dobrog i lošeg, a ljudska priroda je tako sazdana da na nju loš primjer djeluje snažnije nego dobar.

Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo!

Zaista veliki čovjek se gnuša druženja sa pokvarenjacima. On u svom društvu traži ljude koji su mu moralno slični, znači poštene i nesebične ljude poput sebe.

Taj čovjek (Nikola Pašić) je, javno priznajem, mnogo učinio za vašu zemlju. Sigurno je jedan od onih vaših državnika koji su najviše učinili. Međutim, on je to učinio zato što su mu se lični interesi poklapali sa interesima zemlje. Da su mu interesi bili suprotni, on bi svoju veliku inteligenciju — u velikom dijelu satkanu od lukavstva i spontane intuicije — koristio protiv vas.

Narod vam je “ponosan”, ali ne i ohol. Taj “ponos” nije mana, već vrlina. Ona je nužna svakom zaista dobrom čovjeku, jer mu omogućava da ne podlegne zlim uticajima ili iskušenjima. Taj “ponos” je jednostavno poštovanje sopstvene ličnosti.

Među vašim ljudima čovjek se cijeni onoliko koliko je čovjek, a ne po onome što su od njega napravili odijelo i titule.

Narod vam je hrabar i njegova hrabrost seže do junaštva. Mogu to s pravom da kažem jer sam gledao vaše vojnike, a oni nisu bili ništa drugo do sam narod, u skoro svim bitkama oslobodilačkog rata.

Neću sakriti od vas ništa bitno od onoga što sam vidio, jer pravi prijatelj, nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu, cijelu istinu.